.

U po vejace loza place
U po marca pupak vanka
blaska

Najprvo da se zahvalin Drazenu, a i Opcini pa u zadnju, sto su mi dali ovu kancelariju. Da, kancelariju!? E..., a sto se cudite. Ako su ovo sluzbene stranice Opcine Blato, onda su i ovo njene virtualne prostorije. Donkle, ako san sad dobi ovu kamaru sa imenom na ovim stranicama onda to hoce rec da san dobi kancelariju. I pa, da neva nasa Opcina. Neka mi sad kogo rece da jih ni briga za nas iseljenike. Mozebit da i nisu vazda ovako dobre ruke, ma san ja peska svoje, I to bez fita oliti kojeg poreza. Neka se zna! 
Ma neka se i zna da nisan njihov, i da me ni briga za nicigove osobne politicke karijere. Jerbo znan da ce sad sigurno kogo rec:Kako mu nece dat kad in cini potolicu i puse in u rog. Ne, ni istina nisan njihov, a nisan bogami ni onih drugih. Nego samo svoj, u ovom iseljenickom prostoru i vrimenu bez politicke pripadnosti (ko ne one svoje sto san je ki covik stvori sa svojim moralnim i drustvenim svjetonazorom), nego samo sa drustvenim opredjeljenjem. A ono je demokratsko, a za hrvatsko i blasko ni potriba ni pisat. I za rec istinu, radije bi skrenu na krizanju staze ulivo nego udesno, ko ne nista a ono baren za dispet Thompsonu i slicnima. Ki takav evo pisen i ovu kolumnu jer mi se cini da bi tukalo puno tega rec iz ovih nasih dalekih iseljenickih prostora. I jan sam prin misli (dok mi ni sazrila iseljenicka spoznaja), da se ni potriba tamo nisto petavat sa svojim drustvenim kontubacijama. A onda sam malo, po malo u razgovoru s Njon (jer Ona je puno drustveno osvjescena) shvati da tuka jer da je uvik potriba tiskat one stvari sto su za opce dobro. Donkle pisen, pa kako van drago. 

Nego, jesan li reka da je primanje za stranke kad god hocete i kad god van dojde napamet. Boze moj, vaja bit azuran u svako doba i u svaken poslu. 
Ovo oko poreza se jos ni stanjalo ni zbonacalo a evo ti vec moguci novi problem i nova nevera . Za ostiju dali opet koja, jedva smo i ovu adominali. 

Ako citate ove nase sveblaske foje mogli ste vidit da se Opcina i Poljoprivreda paricavaju za jednu pametnu i obecavajucu akciju. Oni sto ovo citaju znaju koju. I zato me je malo strah da necemo opet pocat priko kopanja, da nan nece opet skocit gradacija. Bome da me mora bit strah. Jer koliko se spominjen, kad se je dogodi ono dobota kulturocid nad Pijacom i kad su se izahvale one stare stoljetne ploce i posikle lipe, svak je izvanka muca. Nikomu ni bilo briga sto je Pijaca bila poplocana konfekcijskim plocama. S onima sto se stavljaju po Shooping centrima. Dobro, moze bit da je bilo pojedinacnih brontulanja, ali se svakako nisu osnivali stozeri za obranu iseljenickih osjecaja i ocuvanja vridnosti truda pokojnih starih. Po temu mi se para da je Opcina kojim slucajen odredila da se posicu lipe i izahva park na Zlinjama, oli da se navrzu konali po Blatu, oli zamislimo zacepa tunel put Bristve da se ne bi na ti nacin ocutili odbacenima i prevarenima. Ispada da nan je uvik briga kad se tice samo naseg portafoja i nasih dili. Nisan ni jan bogati lud da ne bi stiti i zagovara neotudjivo pravo privatnog vlasnistva, ali ipak digo treba gledat stvari malo sire pa izvirit vanka svojeg dvora. Vaja digod zaboravit Kazatu i bit samo Blacanin.

Ovi put se moramo dobro paricat, pribrat i ne dozvolit da nam skace febra i bude velika gradacija. Jer kad se to dogodi covik se cili izgubi u prostoru i vrimenu, pa pocme svasta govorit i svasta mu se pomuti u glavi. Tako je jedan na onoj toboze Osnivackoj skupstini blatskih iseljenika, bit ce u povisenen tlaku od uzbudjenja (profita mi je cini milenje) reka:

Jan nisan iseljenik, jer tamo nisan nista proda!

Jedna nadusve dubokoumna izreka. Tin vise sto je isa ca iz Blata prin nego sto mi se je rodila mat, a bit ce se navraca nazad jedva dva puta. Vaja bit oprezan jer se u takvom uzbudjenju moze svasta rec i dogodit. Meni ga je bilo puno zal sto se je tako zagubi, jer je to izgledalo kako da si dosa na sastanak lovackog drustva, a u stvari si aktivista za zastitu zivotinja. Ni to lako posugat. Covik se paka moze pocet i infisavat. Nego kako san i reka, ovi put s obziron da se radi o zapustenim povrsinama di bi se nanovo navrtcala loza jer je ona sto su nan je pokojni stari izrili propala iz svima poznatih razloga, pa bi moglo opet bit povisene gradacije, vaja stat i promislit, i to dobro.

Danas nindji ni vele jubavi. Sve je vise, manje politika i stvar dogovora, usud, pa donapokon i u famiji. Ma jan isto virujen u one opce interese, pa i opce dobro. Eto, vis opet interesi. Evo nam prilike da pokusamo isposlovat svoje iseljenicke interese za opce dobro. Da bude sve stvar dogovora, kompromisa i baren zeru jubavi, one bratske. Kad se sad bude islo u realizaciju ovega projekta, nemojmo odma na prvu se jidit, opesat i bit zvirasti. Stanimo malo, ima doma cejadi sto ne vajaju, kako sto ih ima i ode. Ma opet vise je onih vridnih, sto vajaju, kako sto je takvih i ode. Poslusajmo ih, pomozimo da se unapridi ono sto je u nasoj zalosnoj proslosti propalo. Vodimo racuna o onoj dici sto moraju ostat na skoju. I neka to ne bude od potribe sto moraju, nego sto hocu i od gusta. Znan da nas je (boje receno vas) puno, jadno puno islo ca iz potribe i da je to strasna spoznaja, ali zato moramo iz tog iskustva nastojat da nan se sada kad je to moguce skoj zeleni i da vonja po mastu. Da ovo malo potkripin sa jednom izrekom pametnijeg od sebe napisat cu nisto sto san jednom procita: 

Narod sto ne poznaje i ne uci iz svoje proslosti, osudjen je na njeno ponavljanje.

Nego, kad smo vec kod masta, vajalo bi ovi put pogodit gradaciju. Nasi Doma u Opcini bi isto mogli malo omeksat i smanjit gradaciju poreza za jednu skalu. Opet za opce dobro. I ucinit nas svih kutentne, ove ode i one Doma. Racunica je jednostavna. Puni misi masta, za malo manji porez. Jer se po starinsku rece: Slozna braca kucu grade. I jos se rece :Cisti racun duga jubav

Zdravi i veseli bili pozdravlja vas vaš Mate!

Ova e-mail adresa je zaštićena od spambota. Potrebno je omogućiti JavaScript da je vidite.